Random aktovi, + vanzemaljci

Zamislite pijanog E., koji, u vec pomenutom kebab restorancetu, pokusava da sazna od Kineza da li govore turski. Logika mu je bila da ako se kebab zove Istanbul, i ako je to tursko jelo, da bi i kinezi trebalo da govore turski. U to vreme odjednom resavamo emotivni problem Makedonke, koja ima decka u SFRJ, i to u vezi su cak "mesec" dana. Nemam pojma sta da od prethodnog stavim u navodnike, ali birajte sami. I tako dok "Io mangio", sto bi rekli Italijani, kebab, nas troje pokusavamo da resimo emotivni problem i saznamo da li kinezi govore turski. Tu ja vec vidim da situacija postaje bizarna za mene, a i nemam para, sto je osnovni razlog, pa krecem kuci. Makedonka trza na Filipa, ali znajuci E., bice tu nekih komicnih situacija.

Pre neki dan sam se bahatio na predavanju. Sedimo Srdjan i ja, i smorili se u p.m. Mikroekonomija nije bas za opustanje i uzivanje. U svakom slucaju, skontam ja tu neku burzujku ispred mene. Vidi se da ima para, a ni drugarice okolo ne zaostaju. Ova jedna obucena u neko paperje kao Vikinska ratnica, druga nosi neki kostim. Sve u svemu, ljepota jedna. Ispruzim ja noge, i opipam torbu. Pogledam slucajno dole, kada ono.... Naucio sam nesto o modi, i skupim stvarima dok sam ovde. U sustini, ima ta jedna torba koju sve ribe ovde nose, a kosta, 2000 e. Da, nisam pogresio u kucanju. Tu nas dvojica krenemo da joj gazimo torbu, cisto da se bahatimo. Prvi put sam gazio po 2000 e, i bilo je dobro.

Imao sam juce prvi cas kineskog. E to je jedna zajebancija. Posto je ovo tehnicki vec drugi cas, a profesorica je kosooka kucka (ma nije, samo je kineskinja, a sve se tako ponasaju) vec sam propustio gradivo. Tu ja pokusavam da sustignem, sedeci pored nekog Nikole iz CG. Kinezi imaju neka 4 akcenta, koji su ludi, pa se akcentovani slogovi kombinuju u reci, koje se kombinuju u recenice, i sve to sa zajebanim simbolima koje treba uciti. Koji ce mi to kurac dragi moji prijatelji? Da bih imao obaveza, suvise je lako ovako. Celu godinu sam gledao filmove i serije, i sada bih samo da radim kao konj. Idem danas da vidim i za neki posao, kao konobar. Dnevnica je 70 jura, radi se nekih 5 sati. Sa takvim kesom bih se preporodio.

Idem sutra na Kolone, Francuz sa kojim blejim ponekad slavi rodjendan. Koloni su isto sto i katolicka porta, samo mnogo, mnogo vece. Tako sam makar cuo, no videcemo. Cimam se oko ucenja, stalno sam negde, radim nesto, i borim se protiv smora.

SF PRICA, deo 2

Rekli su im nije bas jasno sta to pisem, u sustini to je odgovor na komentar da mi je zivot u Milanu osadan, pa sam resio da zacinim stvar malo, i da dam mom peru slobodu. Gledajte na to kao na alternativnu realnost, sta bi se desilo kada bi svet bio nesto zanimljiviji nego sada.

Zajebana muzika cula se u pozadini dok je svemirski brod polako klizao nebom iznad Milana. Pozicionirali su se u juznom kraju grada, iznad doma za ucenike. Kao sto to obicno biva, svemirski brod su videli samo klosari i transvestiti sto bleje na cosku. Nisu se iznenadili, ovo nije bio prva ovakva letelica koju su videli. Znali su da pricati o tome nema smisla, "normalni" ljudi su ih smatrali idiotima. Mada, i oni sami su smatrali "normalne" idiotima, tako da konverzacija u tom pravcu nije isla bas najbolje. Obicno niko nije govorio ni sa kime, tako da je dnevna smena ljudske rase ostala uskracena za saznanje o vanzemaljskom zivotu.

Sve u svemu, svemirski brod je u roku od par minuta odleteo, bogatiji za jos jednog putnika, i jednu kravu.

Sta se dalje desilo, citacete veceras, posto je ovo blog iz dva dela.

ISPRAVKA

E. se ne lozi na Makedonku. Zbog necega mu je bitno da to napisem, a takodje mu je bitno da mu ne spominjem ime javno. Zarad mira u kuci, pognucu glavu u ovom slucaju. Takodje, on izjavljuje da nije pitao Kineze ono, nego da je to F. Iskreno, koga boli kurac. No u svakom slucaju, sada je sve objasnjeno.