Italija 1

Ovako, poceo sam ovaj blog sa zeljom da se osvrnem na period koji sam proveo radeci u prokletoj trafici.
No, kako sam bio lenj, nisam to zavrsio tako da cu pokusati to da privedem kraju u sledecih par meseci kada nadjem vremena.

Posto me mnogo ljudi trenutno zapitkuje sta radim, kako sam, gde sam i tako to, ovde cu da pisem izvestaje.
Sve ovo naravno radim po ugledu na Emiliju. Sada ce se neko zapitati. Ko je BRE Emilija? Realno, sta vas boli kurac. Drugarica. Valjda.

Prispeo sam u Italiju pre nekih 10 dana. Dosao sam autobusom, prolazeci pritom kroz celu SFRJ. Posle 10 sati putovanja kroz Veliku Srbiju, i 6 sati putovanja kroz one male drzavice sa ok autoputevima stigao sam u Italiju. Tokom puta sam upoznao neke blejace, i neku dobru picku. Riba ima 26 godina, a dao bih joj 17. Lepo smo se ispricali, i ja sam tu vezbao moje govornicke vestine, izbacujuci posalice, i pokusavajuci da se slazem sa njom kada iznese svoje misljenje. Kapiram da je bilo ok, ali izgubio sam detalje o njenom imenu posto mi je fon prs'o. Tu je bila i neka mala ciganka koja me je podbadala kada sam hteo da spavam, i uzivala je u skakanju po sedistu usred noci. Bas wowim takve.
I tako, izlazim ti ja kod San Sira u 3 ujutru. Oko mene betoncina, a ja se skenjao, i to posteno. Vadim noz iz torbe i stavljam ga u dzep. Tu bleje neka braca Cigani, pa im se prikljucim, rekoh bolje ista nego sam da cekam. Ispricamo se mi tu oko gluposti, tipa "Vekna leba u Sapcu je 30 dinara a ove je euro." Malo mi se tu oni pozale na gorku sudbinu, i zavrsimo sve nekom pricom o politici, i kako svi kradu.
Posle nekog vremena, pojavila ne neka zena, koja je delom Grkinja, Turkinja, Srpkinja, i Vanzemaljac. U svakom slucju, potpuno je izgubljena, ali uspeo sam da je navedem da mi objasni kako radi metro. Tu mi je ona pricala i o tome kako je svercovala cigare i lekove. Zanimljivo je da nije htela da prizna da je to uradila sa namerom da prodaje to ovde u italiji, nego "Da bi poklonila prijateljima."
I dalje prilicno sasran, cekam tri sata da se otvori metro. Negde oko 6 ujutru kupujem kartu, i krece moja prva voznja metroom. Bilo je ludo, bio sam najveca osoba u celom vozu. Tu me je strah za licnu bezbednost malo pustio. Jedini slucaj da me opljackaju bio je da zaspim kao Guliver, pa da me onda vezuju kanapima ceo dan. U svakom slucaju, posle gazilion stanica stizem do Duoma. To mu dodje centar grada, za vas koji ne znate :P
Inace, u metrou imaju lcd ekrane gde u svakom trenutku vidis gde si, i kuda ides. Takodje na stanicama za tramvaj pise za koliko minuta dolazi prevoz.
E sad, izlazim ti ja iz metro stanice, a iznad mene katedrala. I to nije bilo kakva katedrala, nego ogromno cudo prepuno detalja, ljudskih figura u realnoj velicini. Tu ti ja zinem, onako po seljacki, i samo stojim i blenem. Osvrnem se oko sebe, a sve ogromno, velicanstveno. Jedino cega sam se setio je Narodna Skupstina, ali ona bi ovde bila javni WC, i to druge kategorije. Kazem sebi "Vaso, uspeo si." Pocinjem da zvizdim neku himnu, i krecem da vucm kofere.
Vadim mapu iz dzepa i krecem ka fakultetu. Uspevam posle 2 sata da stignem, i nekako da nadjem dom.
O domu, sobi, i svemu ostalom kasnije. Mikroekonomija awaits me.