Drugi deo SF-a

Probudio se na krevetu, i pogledao gore. Plafon se cinio nesto drugacijim, imao je metalik-narandzastu boju. Znao je iz pesama drevnog pesnika da je to boja vanzemaljaca, i to ga je uplasilo. Nije stigao ni da reaguje kada su u njegovu bezlicnu sobu usli oni. (Soba je bezlicna, kao sto ce biti i vecina ostalih stvari, zato sto nisam fan prideva, niti dela koja su u sustini opis kite uz koriscenje recnika). Posto su aktivirali Google translate aplikaciju na svojim neuralnim korteksima, obratili su se nasem junaku.

Ah, prica je zalazila u praskozorje samog svemira, u trenutak kada se na planeti SRJ91 uzdigao Homo Srbin Srbin. Poslednji u nizu evolutivne lestvice, posle izumiranja Homo komunikusa.

Civilizacija koju je gradio prevazilazila je sve druge oblike zivota. Ubrzo, Srbin je otkrio matematiku, toalet papir, i svemir. Ni svemirski let nije bio nedostizan, a trgovina toalet papira je dala mogucnost razvitku Imperije. Ogromna prostranstva imperije bila su naseljena raznim vrstama, koje su sada sebe nazivale Srbima, htele to ili ne. No, Imperija je zelela i planetu Zemlju. Tu su agenti pokusavali da objasne nasem junaku sta treba da uradi, i sta se od njega ocekuje.

Kako to obicno biva, malo se se zajebali u proracunu. V nije zeleo da saradjuje. Naprotiv, poceo je da kenja nesto o univerizmu (opsta varijanta globalizma), i o pravima gradjana.

Sta se dalje desilo citacete samo u novom broju Svet Plusa, a mozda i Bravo Girl objavi nesto, poster verovatno.

Random aktovi, + vanzemaljci

Zamislite pijanog E., koji, u vec pomenutom kebab restorancetu, pokusava da sazna od Kineza da li govore turski. Logika mu je bila da ako se kebab zove Istanbul, i ako je to tursko jelo, da bi i kinezi trebalo da govore turski. U to vreme odjednom resavamo emotivni problem Makedonke, koja ima decka u SFRJ, i to u vezi su cak "mesec" dana. Nemam pojma sta da od prethodnog stavim u navodnike, ali birajte sami. I tako dok "Io mangio", sto bi rekli Italijani, kebab, nas troje pokusavamo da resimo emotivni problem i saznamo da li kinezi govore turski. Tu ja vec vidim da situacija postaje bizarna za mene, a i nemam para, sto je osnovni razlog, pa krecem kuci. Makedonka trza na Filipa, ali znajuci E., bice tu nekih komicnih situacija.

Pre neki dan sam se bahatio na predavanju. Sedimo Srdjan i ja, i smorili se u p.m. Mikroekonomija nije bas za opustanje i uzivanje. U svakom slucaju, skontam ja tu neku burzujku ispred mene. Vidi se da ima para, a ni drugarice okolo ne zaostaju. Ova jedna obucena u neko paperje kao Vikinska ratnica, druga nosi neki kostim. Sve u svemu, ljepota jedna. Ispruzim ja noge, i opipam torbu. Pogledam slucajno dole, kada ono.... Naucio sam nesto o modi, i skupim stvarima dok sam ovde. U sustini, ima ta jedna torba koju sve ribe ovde nose, a kosta, 2000 e. Da, nisam pogresio u kucanju. Tu nas dvojica krenemo da joj gazimo torbu, cisto da se bahatimo. Prvi put sam gazio po 2000 e, i bilo je dobro.

Imao sam juce prvi cas kineskog. E to je jedna zajebancija. Posto je ovo tehnicki vec drugi cas, a profesorica je kosooka kucka (ma nije, samo je kineskinja, a sve se tako ponasaju) vec sam propustio gradivo. Tu ja pokusavam da sustignem, sedeci pored nekog Nikole iz CG. Kinezi imaju neka 4 akcenta, koji su ludi, pa se akcentovani slogovi kombinuju u reci, koje se kombinuju u recenice, i sve to sa zajebanim simbolima koje treba uciti. Koji ce mi to kurac dragi moji prijatelji? Da bih imao obaveza, suvise je lako ovako. Celu godinu sam gledao filmove i serije, i sada bih samo da radim kao konj. Idem danas da vidim i za neki posao, kao konobar. Dnevnica je 70 jura, radi se nekih 5 sati. Sa takvim kesom bih se preporodio.

Idem sutra na Kolone, Francuz sa kojim blejim ponekad slavi rodjendan. Koloni su isto sto i katolicka porta, samo mnogo, mnogo vece. Tako sam makar cuo, no videcemo. Cimam se oko ucenja, stalno sam negde, radim nesto, i borim se protiv smora.

SF PRICA, deo 2

Rekli su im nije bas jasno sta to pisem, u sustini to je odgovor na komentar da mi je zivot u Milanu osadan, pa sam resio da zacinim stvar malo, i da dam mom peru slobodu. Gledajte na to kao na alternativnu realnost, sta bi se desilo kada bi svet bio nesto zanimljiviji nego sada.

Zajebana muzika cula se u pozadini dok je svemirski brod polako klizao nebom iznad Milana. Pozicionirali su se u juznom kraju grada, iznad doma za ucenike. Kao sto to obicno biva, svemirski brod su videli samo klosari i transvestiti sto bleje na cosku. Nisu se iznenadili, ovo nije bio prva ovakva letelica koju su videli. Znali su da pricati o tome nema smisla, "normalni" ljudi su ih smatrali idiotima. Mada, i oni sami su smatrali "normalne" idiotima, tako da konverzacija u tom pravcu nije isla bas najbolje. Obicno niko nije govorio ni sa kime, tako da je dnevna smena ljudske rase ostala uskracena za saznanje o vanzemaljskom zivotu.

Sve u svemu, svemirski brod je u roku od par minuta odleteo, bogatiji za jos jednog putnika, i jednu kravu.

Sta se dalje desilo, citacete veceras, posto je ovo blog iz dva dela.

ISPRAVKA

E. se ne lozi na Makedonku. Zbog necega mu je bitno da to napisem, a takodje mu je bitno da mu ne spominjem ime javno. Zarad mira u kuci, pognucu glavu u ovom slucaju. Takodje, on izjavljuje da nije pitao Kineze ono, nego da je to F. Iskreno, koga boli kurac. No u svakom slucaju, sada je sve objasnjeno.

Slike

Ova iznad je iz kluba, od sinoc

Milan Fashion week
Neko random okupljanje
Neki siptar i ja, momak je iz Skadra valjda

Ona cuvena sa manekenkom, gde sam blazeno srecan i polupan

Kineski kebab

Pricao sam vec o kebab pici, sto je jako dobra stvar. Ovde tih kebab mesta ima mali milion. U svakoj vecoj ulici ima kebabdzinica na 100 metara. No, postoji jedna posebna, nedaleko od faksa. Naime, zove se "Turkiche Kebab Istanbul", i u njoj rade, pogodite ko, KINEZI.
I tako ti Kinez pravi kebab, kompletni win. Ovde je globalizacija odnela sve u kurac. Sledeci korak je da mi Eskim pece pljeskavicu...
Bilo mi zanimljivo, pa rekoh da napisem...

Inace, idem na predavanja redovno. Pokusavam da sustignem gradivo, sto mi ide donekle.
Matematika me jebe, na nuli sam, ali pokusavam da skontam. Sa Litvankom vise i ne blejim, ono kao, hoces/neces/mrs. Druzim se sa ljudima iz SR, i par stranaca.

Sinoc sam izasao u neki nadrkani klub, sa Englezom i Filipom. Prvo smo blejali kod Filipa u stanu gde je englez popio bure. Krenemo ti mi u klub, i tu sretnem neke poznanike. Oko mene ludilo, cepa Seka Aleksic (ne, naravno da nema Seke), neka dimcina, ribe igraju, piju se kokteli. Klub nabudzen, taman, po stolovima tragovi koksa. Tu Filip i ja resimo da spopadamo neke zene. Ali nema sanse da ja to uradim kako valja. Ili ja zaserem ili je spoljni faktor. U svakom slucaju, Englez poceo da smara sve devojke okolo. Prvo ja tu njega oteram od neke ribe iz moje grupe, naravno, iz Srbije je, a onda on sam krene u pohod. Smorio je svakoga koga je video. Molio sam ga da ode kuci, ali NE. I tako Filip pokusava da pocne razgovor, ali kao uz kurac, ni jedna ne zna engleski. Tu Englez napadne neku ribu, Filip njenu sestru, i pritom se pravi da ne poznaje engleza. Ja stojim, i gledam oko sebe. A ono tuki. I tako, rezigniran, odem da igram sa nekim ljudima koje znam. Negde u toku veceri, osecam ja da me je neko uhvatio za dupe. Tu se ja okrenem kada vidim, JEBENI LIK. Popizdim ja sasvim, i predjem na srpski, i vicem "Sta radis to bre!" Naravno, ovo nije sve bas potpuno jasno i cisto u mojoj glavi ali uspeo sam da rekonstruisem situaciju. Tako ja jos malo tancujem, iako mi se nije dalo, i krenem kuci.
Negde u povratku, vidim dve ribe koje se biju dok ih treca razdvaja. Tu bleje neka dva lika, i ja im se pridruzim, upoznamo se i gledamo kako se ribe tuku. U pitanju su bile neke male droljice, mesavina leopardovog krzna i neukusa. I tako se zavrsilo moje vece.

Sada odoh da gledam neke manekenke kako setaju pistom. Smorio sam se od ucenja danas.
SF prica sledi verovatno sutra.

Djokonda tj. Urlajuci Kinez

Napomena: Redovan blog

Svako malo se zapitam o svom mentalnom stanju. S obzirom da mi koncept normalnog imice odavno, priklonio sam se onoj grupi koja kaze da normalno ni ne postoji. Tu dolazimo do vakuma, u kome ja bezbrizno plutam i mnogo me boli tuki. Naime, nemam velika pitanja, nemam velike odgovore, i vrtim se u krug. Zapravo tako mi i odgovara. No, ponekad me zle sile izbace iz ekvilibrijuma (da, to je novi pojam kojem su me naucili prokleti kapitalisti, i koji sada koristim da bih pokazao kakav sam baja).
Nedavno, izasao sam u SHU kafe. Ulazim ja u poluopeglanoj kosulji, oko mene nafurani pederi, gangsteri, dobre ribe. Veoma lepo mesto. Naravno, pice je 10 e. Tu ja naravno iskuliram, i najedem se besplatne hrane. Drustvo mi bejase raznovrsno, na barci bejase po primerak od svake zivotinje sto je hodila Zemljom. Sve u svemu, blejim ja sa srbima i bugarima tu. Kada odjednom, nastaje problem. Damjan, kolega student, dobija poruku od devojke koju cemo zvati Djokonda, cisto zbog zastite privatnosti. Lazem, znam da ce da mi sere i kada ovo procita, a jos ako navedem pravo ime ubice me namrtvo.
Poruka je zvucala ozbiljno, pominjala se hitna pomoc i krv. Onako zagrejan od par casa belog vina, krecem sa Damjanom da resimo sitaciju. Posle dugotrajne voznje tramvajem, stizemo.

Tu mi ulazimo u njenu sobu i zakljucujemo da je u pitanju samo napad panike, i pravimo joj drustvo neko vreme.

E sada, pitanje je, "Sta bre seres Vasilije, kakve veze ova prica ima sa bilo cime?"

U sustini, ovo je bio okidac koji me je izbacio iz gore navedenog ekvilibrijuma. Ne brinite, nisam se bacio u polozaj fetusa i poceo da placem. Samo sam stao i dumao (mada, razmisljanje moze da te odvede u jos veci kurac od napada histerije).
Centralna tema oko koje sam se vrteo je odnos jedinka:drustvo, a posebno ovaj novi slucaj gde su te izbacili iz pracke u novu sredinu, i gde ustaljeni metodi resavanja problema ne vaze u toj meri, ili uopste.
Naime, stanes i razmislis, ko ce da mi pritekne u pomoc ako odem u materinu.
Da ne duzim dalje, tu sam zakljucio da se ljudi druze mnogo vise jedni sa drugima upravo zbog nesigurnosti, i da je na povrsini sve glatko, a u stvari vrlo u penisu. Prilicno je sve to zajebano, i necu vise da davim o tome. No, ozbiljna je situacija, i prilicno je zajeban osecaj.
Da se okurazim slusam http://www.youtube.com/watch?v=zwGoONK9sjI&feature=related

A sada drugi pasus koji se bavi vedrijim temama.

Izmedju ostalog, citacete : Kako je Deda Mraz obljubio Isusa, Da li Sneki nosi jaja ili joj je to podmetnuo Minimaks, da bi joj unistio ugovor sa Zamom, Koliko andjela moze da igra na vrhu ciode (ovo je zapravo bilo ozbiljno teolosko pitanje oko koga su se vekovima sporili katolici), Gde je sada Arkan, Top 10 destinacija na Kosovu za sverc, i jos mnogo toga.

Dobio sam zadatak iz Menadzmenta da se bavim nekom usranom kompjuterskom firmom koja proizvodi cipove u Italiji. U grupi sam sa nafuranim francuzem, ribom kojoj na profil slici stoji da ljubi tablu sa natpisom Gucci, i debelom ribom (u Italiji debeli ljudi su samo bankari, i ova riba u mojoj grupi). Kako ce to da izgleda, nemam pojma, ali resio sam da ih zajebavam koliko god mogu.
Tacka 1
Pokusacu da preuzmem kontrolu nad grupom, sto mi nece poci za rukom
Tacka 2
Sabotiracu istrazivanje ubacivanjem pojmova poput "kulturni relativizam", "konstruktivizam", "Zan Luk Godar", "Mose Pijade"
((UPRAVO JE CIMER KINEZ POD TUSEM POCEO DA ZAVIJA KAO ZIVOTINJA, JEBEM TI SUNCE KRVAVO.....)
Ok, malo sam se oporavio posle ovog krika, pa mogu da nastavim.
Tacka 3
Simuliracu da znam francuski, i Zan Klod Van Dama.
To je to sto se tice skole.
Takodje, ovde se sve kaci na internet, mislim, sve lekcije, tako da mogu da se skinu u e formatu i tako uce. Odlican je sistem. Jos samo da naucim.
Nisam se napio vec vise od nedelju dana, sto me iritira, tako da cu morati da se pozabavim i time. Jedem kao konj u poslednje vreme, privikao sam se na ovdasnji nacin ishrane, tj. nedostatak istog.

Uskoro sledi SF blog...

Visoko u orbiti planete Zemlje nalazio se svemirski brod. Tri tudjina sede za necim sto bi se moglo nazvati sto i raspravljaju.
"Dragi, Kvaendo, pitanje je koliko se mozemo osloniti na njene izvestaje." Ova grupa vanzemaljaca, konkretno, vecina civilizacija iz binarnog sazvezdja oko pulsara 34/B u kvadrantu 46 koristi izraz "Dragi" pri medjusobnom obracanju. Taj izraz smatraju delom tradicije, i ne odricu ga se, iako ih ostatak galaksije zbog toga naziva pederima.

Kvaendo se uzjoguni i nabora njuskicu. Jedino poredjenje koje bi odgovaralo, i imalo smisla covekolikim majmunima koji ovo trenutno citaju, jeste poredjenje sa malim sisarom koji zivi u cestarima bambusa, i toliko ga mrzi da se plodi, da izumire.

Za razliku od Oultga i Krumba, Kvaendo je verovao zemaljskom agentu. Naravno, izmene u njenoj psihi su i njega zabrinjavale, ali smatrao je da je odana vaseljenskom Kralju Petru i Vladi na planeti Londonijum.

Situacija na planeti Zemlji se pogorsavala iz godine u godinu. Galakticka Srpska imperija je polako gubila oslonac u jedinoj drzavi koja joj je bila verna, Republici Srbiji. Posle dobrog starta u dvadesetom veku, situacija se ozbliljno pogorsavala. Nemogucnost Imperije da intervenise zbog principa medjunarodnog prava, a jos vise zbog Hladnog Rata sa Republikom Skakavaca iz dimenzije X uzrokovalo je svodjenjem Republike Srbije na minimalnu teritoriju.

Pokusaji spijunskog rata do sada nisu davali zeljene efekte. Problem je bio jednostavno u razlicitim kulturama Intergalaktickih Srba i Zemljana. No, cinilo se da ce se stvari uskoro promeniti.

Posle dugotrajnog razgovora gde su crtali grafike i bavili se zajebanim matematickim problemima, dosli su do zakljucka da novi kandidat mora biti regrutovan.

Verovatno se pitate, ko je zapravo kandidat. Ne, nije to neki napucani baja, neka dobra riba, neki kubanski paraplegicar. To je zapravo onaj momak koji je komunicirao sa cudnom gospodjom u tri ujutru negde u nekom getu dok je cekao da se otvori metro.

STOP, STOP, STOP, sada se zacuje onaj zvuk premotavanja kasete koji u filmovima obicno sugerise da ce da se pojavi neki narator koji ce da objasni situaciju.

NARATOR: "Sudbina naseg junaka ovde zalazi u fikciju. Zasto? E, bio jednom jedan Nuri, ko ga zna, zna ga. Taj Nuri je gariju koji pise ovaj blog dao jedan savet/postavio pitanje. Pitanje se bavilo time da blog nije dovoljno interesantan. Gari je uvazio komentar, te ce sada blog pratiti dve radnje, jednu realnu, i kako to obicno biva, dosadnu, i jednu koja bi trebalo da bude zanimljiva. Kome se ne dopada, neka prati samo ono sto ga zanima, ili neka ne prati nista. This is as far as author is wiling to go.

O mojim drugarima iz razreda i o SRBSTVU

Krenuo sam u novu skolu, ali bez mame ovaj put. Dobro, realno nije me vodila ni u srednju, ali jeste na prijemni.
Potpuno pogubljen, prvo sam upao u grupu 17. Zabuna je nastala ovako. Postoje neke 2 manekenke iz Novog Sada koje sam ja pomesao. Jebiga, covek sa sela, meni su sve one iste. Ako nema izraslinu na licu, to za mene nije zena. (Ne, ne mislim na nos.)
Da se vratim na pricu. Pratio sam pogresnu manekenku i usao u pogresnu salu, u grupu 17. Jedno 16 srba koji su tamo pocnu da mi se smeju i vicu "Sta ces ti ovde?", "Vidi sto se izgubio." i sl. Zapravo samo dva lika su to radila, ali izgledalo ja kao 16. Tu ti ja izadjem, i krenem u salu pored, ali promasim vrata pa opet zavrsim u sali sa grupom 17. Tu se vec isparanoisem, a oni umiru od smeha. Posto sam lepo, onako paorski pocrveneo, izjurim ja napolje i uletim u svoju grupu.
Tako mi je pocela skola.
Prvo predavanje je bilo Menadzment, ako se ne varam. Tu smo ucili o kodu casti, i o kaznama koje prete ako pravimo sranja. U sustini, saznao sam da Inkvizicija jos uvek postoji, i da ce da me sabiju u zeljeznu krletku ako se budem zajebavao.
Malo sam razgledao strukturu mog razreda. Zamislite gomilu nafuranih riba, sa Gucci torbicama, neke likove u polo majcama, ponekog Kineza, Indijca, i Engleza razbacane tu i tamo. Tu se nalazi i srpska enklava, koja se odmah pregrupise, tako da moze da zajebava i da se zajebava.
Prva osoba koju sam upoznao je neki geek Stefan, Rumun. Otisli smo kasnije da pojedemo kebab, i zalili se na surovu sudbinu u tudjini, gde nema rostilja.

Znao sam jos 2 ljudi sa neke zurke od ranije. No nista posebno. Pridruzio sam se sunarodnicima, ma koliko ne zeleo to.
Vec mi je jednom skrenuta paznja da kada se osoba nadje u sredini prepunoj kojekakvih naroda, nacija i vanzemaljaca ona tezi da ode u njoj najsrodniju grupu.
Upravo mi se to desilo. Mozes ti da se druzis sa strancima, sto i radim, ali najcesce je to zajebano. Kao prvo, jezicka barijera je tu. Ne govore svi engleski, a i ne mozes da budes toliko neformalan na engleskom, kao na srpskom. Ma, problem je u tome sto sa austrijancem koji izgleda kao SS oficir, cak ima i Hitler frizuru, ne mozes da se osecas prijatno, kao kada blejis sa nekim likom iz Krusevca i kada zajebavate Albanku koja se pravi pametna.
No, sa druge strane, se trudim da prevazidjem ovo, i druzim se sto vise sa strancima. Jedini sa kojima nisam uspostavio kontakt su sami Italijani. Zasto? Zato sto ne govorim italijanski. Jednostavno.
Mogao bih da kenjam o naciji, o konstruktima, o sredini koja utice na tebe. No teorijska prica je jedno, a u realnosti je mnogo teze ponasati se prema nekim idealima, sto i nije neki genijalni zakljucak.

Predavanja su prilicno laka, makar na pocetku. Sa menadzmentom necu imati problema, dok mikroekonomiju treba ozbiljno uciti. Tu je i matis na koji treba da se skoncentrisem, pa ce valjda biti ok.
U sustini, to su samo 3 predmeta, smejurija. Ako ovo ne zavrsim, odoh u Legiju Stranaca, ozbiljno.
Imam jos i italijanski, cemu se iskreno radujem. Bas je hendikep kada ne znas jezik.
Trebalo mi je par dana da se priviknem, bilo je bas gusto. No sada stvari vec ulaze u rutinu. Nema vise iznenadnih troskova i iznenadnih kompleta dokumenata koje treba predati.

Q and A sekcija

Slusas li Rock and Roll? Da, zapravo, imao sam problem sa tim. Probudio sam Kineza u sobi pored. Lik je dosao da me zamoli da iskljucim Zabranjeno Pusenje, posto je putovao 30 sati iz provincije Kan Chaji Shek.
Ima li lepih devojaka? Ima i previse, ali se tripujem koja je transvestit koja nije.
Koliko ti bre to pijes? Suvise, bas suvise :D
Zasto ti je ovaj blog tako los? Nemam pojma, smorio sam se nesto. Bice bolje sledeci put.
Sta radi Moldavka? Jebucka se sa nekim Rumunom trenutno, on je vija tu po domu. Zove se Vlad (simbolicno), i misli da je bad ass.
Kako ide peglanje? Postajem profi, izgledam samo delimicno izguzvano kada izadjem u grad.
Ima li nesto za pojeST'? Ima KEBAB PICA, e to je dobra stvar. Mesa koliko hoces, a i povrca pride. Mislio sam da je govno, ali mnogo je dobro.
Najvece govno koje si upoznao? Siptarka koja se pravi pametna, i izgleda kao Dzoker ili Beogradjanka koja se "druzi" sa Darkom Saricem. Ne mogu da odlucim. Obe bih nabio na kolac.
Najbolja riba koju si video? Neka mala, slatka, sa ogromnim cvikama, uffff.
Sta ti rade drugovi/drugarice? Ne smem o tome, pojesce me. Neki furaju veze na daljinu, neki furaju Georgian style, neki oba, neki alkohol, neki skolu. Ima tu svacega.

Vogue fashio night

Posto sam par dana pokusavao da se iskuliram od alkohola, pozvan sam na Vogue fashion night.
Kao ljubitelj tkanine kojom se obavija telo, a koja svake godine izgleda drugacije, sto nazivaju modom, odlucno sam rekao da.
Ma opet serem. Isao sam zbog Litvanke. Naime, od kada sam dosao, zdao sam se zdusno da je osvojim svojim kvalitetima. Pokazivao sam joj biceps, pricao o svom shvatanju sveta, i pio sa njom. Zapravo, samo sam pio sa njom posto biceps nemam, a Hrista mi, nemam ni shvatanje sveta. Mada, i ovo za shvatanje sveta i jeste vrsta stava, ali koji moj da pricam to devojci koja voli modu, izlaske, i votku.
"Jao Vaso, pa sta ce ti takva devojka?", mozda bi me neki moj dementni muski prijatelj pitao. Ogovor je jednostavan, i konzumira se uz kondom. Dobro, ajde, nisam tako bas bezdusan. Hteo sam da se emocionalno povezem sa nekim, tj. zaljubio sam se. Awwww. kako je to slatko zar ne? E pa nije bre uopste slatko, zapravo mrzim kada mi se to desi zato sto onda stvarno moram da se cimam, da razmisljam o tome, da isljucim analiticki pristup svetu koji mi je najbolji drug....

I tako, idemo ona, Englez i ja. Zapijemo se vina pre toga, koje smo otvorili tako sto smo udarali serpom po kutlaci da bi nabili pampur u flasu. Posto smo izasli negde blizu centra, zbog mog straha od kontrole slucajno smo nabasali na mesto gde se dele besplatni kokteli. Tu su bili i neki modeli, i neka zenturaca matora sa ruznim kaisem. Mislim da je matora vodila shou.
Sve u svemu, svako od nas je popio po par koktela, a zatim je Litvanka ukrala case jer su joj trebale za sobu.
Tu negde naletimo na neke spance, pa izblejimo sa njima. Litvanku startuje neki mali debeli Kolumbijac, a ja kuliram. Jbg, nemam pravo da reagujem po nepisanim pravilima kodeksa... U svakom slucaju, izblejimo celu noc i vratimo se kuci oko 2.

Sada cu jos malo da vas smaram sa mojim ljubavnim zivotom, posto mi je to trenutno bitno.

Par veceri kasnije, odlazimo opet na zurku u Arkobaleno, ovaj put mi je bio rodjendan. Napili smo se kao svinje, i lepo se provodili. U svakom slucaju ja tu skupim mudo, i startujem Litvanku. Naravno, dobio sam nogu. "Necu pijana." Dobro, legitiman razlog, kazem ja sebi, i odem da pricam sa nekom Masom koja je iz centralne Rusije. Vezbao sam ja tu ruski, i lepo se zabavljao dok neki Italijani nisu poceli da nas gadjaju kamenjem sa gornjeg sprata. Prica koju pricam je sklopljena iz delica tek ujutru... Pogode italijani neku devojku, dosla hitna, dosla policija... Tu negde mi opet krenemo na tramvaj 15. Tramvaji su lepota jedna, prijatni, brzi, i redovni.

Kada sam dosao sebi ujutru, pokusam da iscimam Litvanku da se vidimo. A ona nece. Meni tu vec sinulo da mozda nece da mi radja decu, ali rekoh sebi, "Navali sivonjo, pa sta bude." I tako smaram ti ja nju ceo dan, ali nista od toga. Na kraju, pojavila se kada sam sa Englezom gledao utakmicu Srbija- Turska. Posto me je i posle toga izbegla, shvatio sam da je dosao trenutak da kazem sebi "Kurac.", Posle prepiske na fejsu sa nekoliko autoriteta, od kojih je bilo nekih i zenskog roda, sinulo mi je da je najbolje da batalim celu pricu. Bravo genije, dobro si shvatio, neki bi rekli. Bogme, imaju donekle i pravo...
I tako, javim ja njoj da vise necu biti njen dzentlmen, i da je necu vuci kuci pijanu. Naravno, sve ovo se radi striktno na evropski nacin. Treba da bude dovoljno uvijeno, ali opet da se vidi poenta. Sto mi drug rece, na srpskom bi mi rekla prosto "Ajde sjasi konju." a ovde sam dobio zamumuljen i zakukuljen odgovor...
Sve u svemu, nanerviram se ja tu posteno, posto sam se stvarno iscimao. Ali, potisnem svoj ego, ma koliko to bilo tesko i iskuliram celu pricu.
Poceo je tu polako da mi se javlja ono sto u psihologiji nazivaju "Kiselo grozdje." U sustini, za one koji ne znaju, kada zelis nesto, a ne mozes da ga dobijes, onda umanjujes vrednost toga do cega nisi dosao. Mehanizmi odbrane i ta spika...
Kuliram ja i taj deo, koliko mogu. U sustini, nasao sam prijatelja u knjizi, mikroekonomiji i menadzmentu. Matematika je bauk, ne voli da bleji.

I eto, bilo mi je znacajno da kenjam o ovome, a u sledecim blogovima cu se baviti nekim drugim i zanimljivijim stvarima.

Pitanja i odgovori
Zasto je ne udaris motkom u glavu? Ovo pitanje mi je zapravo postavljeno. Odgovor nije potreban XD
Koliko Milan ima stanovnika? Sa mestima okolo, 7,5 miliona
Da li ima kurvi? Ima koliko hoces, tranvestita najvise.
Sta radi papa? Verzija ovog pitanja koje bi trebalo da bude sala mi je postavljena. Odgovor- mislim da ne.
Pijes li pivo? Ne.
Govoris li italijanski? Da, naucio sam ga za dve nedelje. Trenutno pisem eksperimentalnu prozu na italijanskom.

To je to, sledeci post je o skoli, pederima, i celoj toj saradi.

Posle treznjenja, negde rano ujutru odlazim u teretanu. Zasto? Zato sto sam vruc. Istripovao sam se bio da prvih par dana redovno treniram u maloj teretani u okviru faksa. I tako sam vezbao, vezbao, i smorio se posle 10 minuta i otisao da spavam.

U svakom slucaju, dugujem vam pricu za mog novog druga, Engleza Aleksa. Upoznao sam ga dok smo pokusavali da skontamo kako radi sporet. Posto smo obojica ljudi iz zabiti, prvi put u nekom vecem gradu poceli smo da blejimo. I tako, igramo stoni tenis, pokazujem mu ko su navijaci Partizana, opisujem mu nasilje u Srbiji, i dam mu ponekad domace sunke da jede. Nije neki genije, ali je dobar covek, i uvek mozemo da pricamo o random temama.

U svakom slucaju, krecemo ti on i ja da posetimo Eremica u njegovom domu. Posto smo se gubili po Milanu, i jedva naboli dom, stizemo u Eremicevu sobu. Eremic u tom trenutku uci. Lazem.

Nazderemo se mi tu kao svinje, od rakije, piva i vina. U jednom trenutku raspravljam sa nekim Poljakom o pobuni u Varsavi. U sledecem slikam se sa dva srbina i nekom devojkom iz Novog Sada. Na tu sliku sam ponosan. Oni pokusavaju da joj se uvuku u dupe, posto ima lepe oci, dok ja sedim na drugoj strani kauca sa osmehom "Ko jebe ribu, meni je lepo i ovako."
Tu je bio I tradicionalni zagrljeni pijani ples uz Baju Malog Knindzu. Upoznao sam i neke amere, koji su bili ok.

Englez se napio, i brojao je srbe u sobi. Bilo ih je 10 kako kaze...
Oko 2 sata, ajde brale nazad na tramvaj 15. Tu se meni malo slosilo, jerbo mesao sam neka pica (pod malo mislim jednocifreni broj pegli veci od pet).

Sada odgovaram na neka pitanja citalaca koja citaoci nisu ni postavili.
Odakle toliko Srba tamo? Nemam pojma, neki idiot im daje stipendije.
Kako je Englez prosao? Koliko sam cuo, svi su povracali sem engleza.
Kakva je priroda tamo? Veoma lepa, crnci dzeparosi joj daju kolorit
Koliko novca treba za izlazak? Od 50 evra, do 3 evra koliko ja trosim
Da li su tamo culi za Tita? Jesu, svuda na svetu Tito osvetljava obraz radnika Jugoslavije
Kakva je pica? Naspram Karibika, grozna. Ozbiljno.
Pitanje od malog Filipa iz Melenaca "Cika Vaso, ima li tamo lepih meleskinja?"
Dragi Filipe,
lepe meleskinje imaju snosaj sa lepim momcima. Ti, ruku na srce, to nisi. Ali zato ima transvestita za tebe.
Jos pitanja i odgovora u narednom blogu.

Italija 2

Evo me sa drugim delom price, da bih polako sustigao moj trenutni zivot.
Prica se zavrsava u delu gde se kamera polako udaljava od mene, a ja postajem sitna tackica, a zatim potpuno nevidljiv.
Sledeci kadar je moj dom, koji svemirska kamera sada naglo zumira. Potpuno je nebitan put od centra do doma, trebalo bi samo naglasiti da sam se posteno preznojio i da su mi koferi stalno ispadali.
U svakom slucju, stizem u dom potpuno izmozden. Ispostavlja se da recepcionar nema pojma engleski. Zapravo, to je u Italiji potpuno normalno. Drugi jezik, ma daaaj. Oni sto znaju dva jezika, ne daj boze tri, postaju direktori fabrika i sl.
Nekim nemustim francuskim mi objasnjava da treba da sacekam moju sobu posto je u njoj neki kinez.
Tu razmisljam sta da radim, ali se odlucujem za mirno resenja. Jerbo, ipak sam u Jevropi(sarkazam). I tako, kuliram dva sata u velikoj dnevnoj sobi. Pritom citam neku sovjetsku satiru, i pokusavam da nazrem smisao svake recenice posebno.
Dolazi licno direktorica, za razliku od Srbije gde direktore vidis ili u zatvoru, ili pre zatvora kada prodaju fabriku za male pare. Resavamo problem, i stizem do moje sobe. Tu sam se mnogo obradovao. U sobi sam dobio frizider, licni sef, sto za ucenje, par ormana. Kupatilo delim sa kinezom iz sobe koja je trebalo da bude moja. Od Kineza ni traga ni glasa, tako da je kupatilo odredjeno vreme bilo samo moje.

Prvi dan je bio potpuno nadrealan. Oko tebe sve cudne zgrade, ljudi koji govore drugi jezik dok ti pokusavas da provalis sta treba da radis, gde je kopirnica, i gde je fakultet. Tu sam naleteo na Litvanku koja je takodje u mom domu i sa kojom sam se stalno dopisivao preko neta. O Litvanki vise reci posle Dnevnika.
Tog dana se secam maglovito, samo sam bazao unaokolo i zjalavio. Uvece mi je dosao Ermi, covek koji mi je i preporucio fakultet, te smo testirali babinu zutu bosansku sljivu u sobi. Nismo je bas mnogo testirali, ali bilo je dovoljno. Tu se mi rastajemo na stanici i ja se teturam/hodam do sobe relativno zadovoljan.
Drugi dan provodim u bezuspesnom pokusaju da se dokopam interneta. Naime, kupio sam LAN kabel, ali posto sam prckao nesto po laptopu ranije, nisam mogao da se povezem. Posto sam prvo okrivio sve koji nisu bili krivi, od Isusa, Zevsa, Berluskonija do recepcionara, skontao sam da sam ja zajebao stvar, i popravio je za par minuta.

Za uvece sam se dogovorio sam mojom novom drugaricom iz Litvanije da pijemo. Zanimljiva stvar oko tog dogovora je da je nesto kasnije moj drugar Filip ostavljao neke komentare, na fejsbuk stranici. Ti komentari su se naravno lako preveli prekog Google translate-a. To je za posledicu imalo zanimljivu prepisku sa Litvankom, gde sam morao da je startujem posto je Filip sve tako lepo udesio. Mislim, i nisam morao, ali nisam hteo da ispadnem picka. Sada kada razmislim, koliko je dogadjaja u svetu pokrenuto sa tom mislju u glavi. Stoji Hitler u pivnici, prilicno skenjan, ali kaze "Ne zelim da ispadnem picka", zatim izlazi na govornicu.... Ili recimo Cezarova "Alea iacta est" direktno proizilazi iz prve pomisli, samo je za istoriju lepsa ova druga.
Da se vratim na opijanje. Bili su tu englez, francuz, dve litvanke i ja.
Francuz je pokusao da pije rakiju, ali je poceo da psuje na fr. i da proklinje sve zivo. U tom trenutku se zacuje jedna od Litvanki, koja rece "Pizda." Na moje veliko zadovoljstvo, ustanovio sam da imamo zajednicku rec. Tu su se one malo skenjale kada sam im rekao da znam sta misle, sto je ispalo Epic win sa moje strane. Englez je bio ok, pio je rakiju kao covek. Uglavnom, vece se zavrsilo time sto je francuz potpuno prs'o od vina za 1 euro, i optuzio jednu litvanku da je u stvari kineski robot. Ne zajebavam se, stvarno je tako bilo. Poceo covek da tripuje neke teorije zavere, a to ne valja raditi pijan. Ne valja to raditi uopste...
U svakom slucaju, skapirao sam to vece kako se ljudi iz razlicitih drzava napijaju na razlicite nacine. Recimo, moj vesli sarkazam ne odgovara francuskom napadu paranoje ili engleskom "Yeah mate, let's sing drinking songs about sailors" opijanju. Naravno, znam da je sve to razlicito od osobe do osobe, ali ima i nekih elemenata koji su karakteristicni za odredjenu drzavu/grad/kontinent

Casovi mi nisu pocinjali jos par dana, tako da sam imao jos dosta vremena za bleju i opijanje.
Ukoro sledi izvestaj sa "Srpske zurke" u drugom domu, i sl.

Italija 1

Ovako, poceo sam ovaj blog sa zeljom da se osvrnem na period koji sam proveo radeci u prokletoj trafici.
No, kako sam bio lenj, nisam to zavrsio tako da cu pokusati to da privedem kraju u sledecih par meseci kada nadjem vremena.

Posto me mnogo ljudi trenutno zapitkuje sta radim, kako sam, gde sam i tako to, ovde cu da pisem izvestaje.
Sve ovo naravno radim po ugledu na Emiliju. Sada ce se neko zapitati. Ko je BRE Emilija? Realno, sta vas boli kurac. Drugarica. Valjda.

Prispeo sam u Italiju pre nekih 10 dana. Dosao sam autobusom, prolazeci pritom kroz celu SFRJ. Posle 10 sati putovanja kroz Veliku Srbiju, i 6 sati putovanja kroz one male drzavice sa ok autoputevima stigao sam u Italiju. Tokom puta sam upoznao neke blejace, i neku dobru picku. Riba ima 26 godina, a dao bih joj 17. Lepo smo se ispricali, i ja sam tu vezbao moje govornicke vestine, izbacujuci posalice, i pokusavajuci da se slazem sa njom kada iznese svoje misljenje. Kapiram da je bilo ok, ali izgubio sam detalje o njenom imenu posto mi je fon prs'o. Tu je bila i neka mala ciganka koja me je podbadala kada sam hteo da spavam, i uzivala je u skakanju po sedistu usred noci. Bas wowim takve.
I tako, izlazim ti ja kod San Sira u 3 ujutru. Oko mene betoncina, a ja se skenjao, i to posteno. Vadim noz iz torbe i stavljam ga u dzep. Tu bleje neka braca Cigani, pa im se prikljucim, rekoh bolje ista nego sam da cekam. Ispricamo se mi tu oko gluposti, tipa "Vekna leba u Sapcu je 30 dinara a ove je euro." Malo mi se tu oni pozale na gorku sudbinu, i zavrsimo sve nekom pricom o politici, i kako svi kradu.
Posle nekog vremena, pojavila ne neka zena, koja je delom Grkinja, Turkinja, Srpkinja, i Vanzemaljac. U svakom slucju, potpuno je izgubljena, ali uspeo sam da je navedem da mi objasni kako radi metro. Tu mi je ona pricala i o tome kako je svercovala cigare i lekove. Zanimljivo je da nije htela da prizna da je to uradila sa namerom da prodaje to ovde u italiji, nego "Da bi poklonila prijateljima."
I dalje prilicno sasran, cekam tri sata da se otvori metro. Negde oko 6 ujutru kupujem kartu, i krece moja prva voznja metroom. Bilo je ludo, bio sam najveca osoba u celom vozu. Tu me je strah za licnu bezbednost malo pustio. Jedini slucaj da me opljackaju bio je da zaspim kao Guliver, pa da me onda vezuju kanapima ceo dan. U svakom slucaju, posle gazilion stanica stizem do Duoma. To mu dodje centar grada, za vas koji ne znate :P
Inace, u metrou imaju lcd ekrane gde u svakom trenutku vidis gde si, i kuda ides. Takodje na stanicama za tramvaj pise za koliko minuta dolazi prevoz.
E sad, izlazim ti ja iz metro stanice, a iznad mene katedrala. I to nije bilo kakva katedrala, nego ogromno cudo prepuno detalja, ljudskih figura u realnoj velicini. Tu ti ja zinem, onako po seljacki, i samo stojim i blenem. Osvrnem se oko sebe, a sve ogromno, velicanstveno. Jedino cega sam se setio je Narodna Skupstina, ali ona bi ovde bila javni WC, i to druge kategorije. Kazem sebi "Vaso, uspeo si." Pocinjem da zvizdim neku himnu, i krecem da vucm kofere.
Vadim mapu iz dzepa i krecem ka fakultetu. Uspevam posle 2 sata da stignem, i nekako da nadjem dom.
O domu, sobi, i svemu ostalom kasnije. Mikroekonomija awaits me.