Posle ragbi utakmice zivot se nastavio u sivim bojama. Sto kaze S. iz mog doma, parafraziracu, "9 od 10 dana pada kisa, smori se covek." Naravno, ni ja nisam od te fele koja je veoma optimisticna, tako da podlezem opstem toku vremena. Od kada sam prestao da se opijam, postaje mi veoma dosadno. Uglavnom gledam u knjigu, a ponekad se trgnem iz mastarija i ucim. Danas sam sebi dao slobodan dan. Cisto da se malo odmorim, mada pritisak polako raste, tako da cu verovatno veceras uciti, cisto da se ne bih osecao lose. Preboleo sam totalni fejl na ispitu, ali srecom ostala je motivacija. Poceo sam cak i matematiku da ucim, da kucnem u drvo... Osecam se kao jedan od onih likova na maratonu koji trce 2 sata iza pobednika, i stizu na cilj davno posto se zavrsi televizijski prenos. Ako stignu...
Juce, ili to bese prekljuce, je bio zanimljiv dan. Isao sam do druga, i usput sreo neke likove iz Beograda, pa smo isli zajedno. Ispostavi se da je lik pored koga sam sedeo fasista iz Beograda, i da zna neku SS omladinu iz NS-a koju su prebili antifasisti. Interesantno je to sto je moj drugar Sljapic drvio o toj tuci i tim likovima celu cetvrtu godinu srednje, tako da sam znao nesto... Moj saputnik i ja smo razgovarali na tu temu, poprilicno dugo, da bi smo dosli do zakljucka da smo bili na svim vecim protestima, na suprotnim stranama. Naravno, nismo se rukovali, nego je lik elegantno ustao, ne zeleci da sedi pored komunisticke picke, ili kako god da me kategorise. Zanimljivo je koliko taj sukob, prenesen iz Srbije ovde, zapravo nema smisla. Totalno se nismo potresli, ni jedan ni drugi. Manje vise smo reagovali sa hejtom iz kurtoazije. Nije da se moja uverenja menjaju, samo nemaju tu dimenziju kao kuci. Konstanta "Koga boli kurac." preovladava tmurnim Milanskim nebom.

Cuo sam jednu mnogo dobru pricu. Zapravo, totalno je morbidna, i ne odgovara humoru iz nekog sitkoma, sto je cini interesantnom.
Ulazi midget u sobu. Nosi u ruci carapu. Gomila naduvanih ljudi ga gleda, i pokusava da pojmi situaciju. Midget koga cemo zvati Miroslav izjavljuje: "Uzmi carapu, molim te." Devojka kojoj to rece uze carapu, i dalje zbunjena i naduvana. Miroslav potom izjavi "Upravo sam svrsio u carapu." i poce da se smeje. Kada zaista, devojka pogleda, a na carapi je bila bela skrama. Nastade tajac. Sobom je odjekivao smeh patuljka koji se odbijao od THC-a u mozgovima prisutnih. Posle par minuta Miroslav je otkrio svoju veliku foru, to je ipak bio samo deterdzent. Devojka koja je uzela carapu i dan danas ima nocne more (dva dana kasnije) a Miroslav je i dalje na intenzivnoj zbog glupe fore (nije, salim se ja malo, u Italiji se ne tuku, samo guraju).
Zanimljivo iskustvo, zar ne? Ako vam je midget ikada stavio carapu u ruku ostavite komentar. Ako ste bili na licu mesta, ostavite komentar. Salim se, ne ostavljajte komentar

PS Na konto sve moje price o rasizmu, zeleo bih da izjavim da volim ljude patuljastog rasta, ali da, ma kako to zvucalo, taj njihov rast im daje odredjenu komicnu dimenziju... Lol, dimenziju... :D