Ispiti

Moje bivstvovanje u Italiji se nastavlja. Kao sto pretpostavljate, mrzelo me je da pisem. Takodje, ovih dana su bili ispiti. Ukratko, pao sam 2 od 3, i ne osecam se lepo povodom toga... Ne bih da davim sa tim stvarima, ali things will change...
Prosle nedelje sam isao da obilazim muzeje po Milanu, gde sam se lepo proveo. Saputnik mi je bio Martin iz Bugarske, jedno fino celjade. Uspeli smo da posetimo jedan muzej u okviru srednjovekovnog zamka, i da pogledamo zatvorena vrata drugog. Veoma mi se svidelo, posebno zato sto je bilo za dzabe. Muzej u okviru zamka nije bio nesto narocito, mada je sa druge strane zamak lep, i potpuno ocuvan. Imaju cak i moat(opkop, znam zvuci glupo)... Uglavnom su izlozene stvari iz crkava, slike biskupa ili religiozne teme. Te stvari umeju da smore, pogotovo u Italiji gde je najveca uvreda koju mozes da izgovoris "Porke dios" sto mu dodje nazivanje boga svinjom. Realno, drago mi je da su ovi hriscani kuci makar iskreni fejk, znas da ne veruju, znaju i oni to, za razliku od ovih gde je verovanje sastavni deo nacina zivota. No dobro, svuda je drugacije, napisa Vasa pomirljivim tonom... Idemo dalje, poceo mi je novi ciklus predavanja tako da se alkoholisem samo jednom nedeljno. Takodje, imao sam problem da sam ostao bez para. Naime, roditelji su prilicno prsli od mog trosenja na nebitne stvari poput hrane, tako da mi je budzet postao za ovdasnje uslove veoma skroman. Serem, stvarno ne mogu ljudi da me finansiraju u toj meri... Racunajuci uz to da sam morao da kupim nove patike, posto su mi stare pobegle. Jednog dana su rapidno evoluirale u novi oblik zivota, i otrcale su prema zalazecem suncu, smrdeci pritom. Suma sumarum, ostadoh ja tu bez dinara, neke 2 nedelje. Srecom, imao sam uplacene obroke u kantini, tako da sam bio pokriven, a sa poslednja dva evra sam oprao stvari. I tako, iz dana u dan, bez dinara u dzepu, setao sam Milanom, gledajuci u izloge i mastajuci o kebabu. Naposletku, resih da pronadjem posao. Ta ideja je neslavno propala kada su me maltene izbacili iz veceg dela agencija zbog mog nepoznavanja prokletog italijanskog. Nudili su mi pare na zajam, ali pozajmljivanje mi je nesto najgore sto mogu da uradim...
Posle toga je dosao ispitni rok. Tu sam ucio, pa malo vise blejao, jer me obuzeo val lenjosti, sto je za posledicu imalo peticu iz mikroekonomije, koju sam bio ubedjen da znam. Imao sam samo jednu scenu sa ozderavanjem, sa Gruzijcem, Indijkom, Makedonkom, i Bugarkom. Bilo je interesantno, posebno u trenutku kada je Gruzijac izvadio noz za ubijanje, i objasnjavao kako se njime sece na Makedonki, koja je pretrnula od straha. Takodje je pricao kako love ptice u Gruziji. Naime, dodju dzipom usred njive, i onda upale reflektore i upere ih na jedno mesto na zemlji, i ptice se tu skupe. Ko tu laze, ja stvarno ne znam. Kasnije su se svi naduvali, sto sam kao i uvek iskulirao, a potom se odvukao u pratnji Makedonke iz mog doma kuci. Jedan deo veceri sam grlio WC solju, a zatim sam zaspao cednim snom.
S. je otisao kuci, pa mi je ostavio kljuceve od stana, tako da dosta vremena provodim tamo, samo zato sto ima rernu... U sustini, sve ide nekako, sem moje skole, ali poradicu na tome.
Odjava za sada, uz random poruku bez smisla:

Volim vas sve puno, najvise mi nedostaje mali Dzahrim i Sulija/

Moamer