Naime, imao sam neku vrstu blokade. Zasto, pa, skapirao sam da ovo citaju ljudi za koje bas ne zelim da citaju. No, doslo mi je u glavu da ne mozes razdvajati zito od kukolja (kakva metafora, skroz sam zajeban, zar ne?), i neka se kukolj nosi, I will keep on.
E sada, sta sam radio ovih par nedelja. Uglavnom sam ucio. Taj deo uopste nije zanimljiv, nema akcije, reakcije, blamova i pobeda.
Krenimo linearno, od pocetka, sa mesta gde se prica zavrsila prethodni put.
Odlazak u Srbiju se zbio jednog jutra u 7, 8 sati avionom Wizz Aira. Ustao sam u 4 da bih stigao na let. Dogovor je bio da se nadjem sa gosn. E. koji je trebao da me ceka ispred faksa. Posto je telefonski poziv gospodinu E. zavrsen neuspesno, sa klasicnim kikotom za 4 ujutru. Tu sam ja resio da mu odem na kucu i, i nista, odvedem ga na avion za Dortmund, ili sta vec. E sada, ulazim u stan izvesnog F., i tu nalazim neku lepu devojku ( mislim: dobru picku). Ja se tu izgubim, i pokusavam da pojmim sitaciju. Pitam nju sta radi tu, gde mi ona odgovara da je tu i njena drugarica, te se okrecem i vidim da se njena drugarica nalazi ispod pokrivaca, pijana kao dupe. Ispostavilo se da su ova dvojica izasli to vece, i dovukli ih u stan, zarad analize Hegelovih dela, ali ne u punom obimu, nego samo radi povrsnog upoznavanja.Naravno, salim se. Samo su ih ponudili da udju da bi odmorili noge. Majke mi. Ako mislite nesto drugo, to nema veze samnom. E sada, ja tu uspevam da odvucem pijanog E. na aerodrom, i stizem na let koji je kasnio zbog kise. Naravno, bilo je tu jos par pikantnih detalja, ali realno, ne ticu vas se.
Video sam obal HR iz aviona, i mnogo mi je bilo kul leteti. Naravno, prvi je put da tako nesto radim. Zapravo, leteo sam vec jednom, ali ne bih o tome... Oblaci su me najvise dojmili, izgledaju kao ogromna poljana na koju je upravo pao sneg, i po kojoj mozes da se setas u nedogled. Pala mi je na pamet jedna od onih slika Severnog Pola. Naravno, nisam pricao nikome u avionu o utisku, da ne bi pomislili da sam pukao skroz. Otac me je docekao na aerodromu, i napokon sam stigao kuci posle par sati. Tu sam se najeo, pozdravio sa rodbinom i krenuo u NS.
Tamo sam se sreo sa nekim drugovima, od kojih bi izdvoji Momcila, jednog coveka punog pozitivnih kvaliteta, i veoma umesnog sa zenama. Broj fona saljem zainterosovanima na PM, mogu i muskarci, salim se, ne mogu. Naravno, napili smo se, donekle. Pio sam rakiju, iako sam malo odvikao. Sada ce neko da kaze: "Vidi sto sere, nije tamo ni dva meseca." Drugacija je hrana, stomak mi je i dalje nesredjen. Recimo samo da sam gasovima mogao da napunim Banatski Dvor, i jos da prodam Rusima...
Bilo kako bilo, sutradan sam otisao u Bosnu. Bio sam tamo na svadbi. Bilo je kvalitetno, nisam se ozderavao. Samo sam blejao sa nekim rodjacima. Preko puta mene su bili neki krezubi likovi, koji su pili kao zivotinje...
Drugi deo sledi uskoro, moram da ucim.
Нема коментара:
Постави коментар